Nova stara istorija.

...Kada je reč o savremenom dobu, gde navodno nema apsolutizma, nema robovlasništva, nema kraljeva i kraljica, zaključci se olako daju, ali povlašćeni su uvek postojali i postojaće. Posle propalog socijalizma i komunizma ostao nam je samo kapitalizam i to onaj liberalni koji kroz sistem potrošačkog društva isto tako apsolutistički vlada kao i kraljevi srednjeg veka, ali kapitalizam je suptilan. Nema više ni robovlasništva ali ljudi i dalje robuju, možda više ne robuju drugim ljudima ali robuju svojoj državi. Država je ta koja je postala najveći neprijatelj slobode pojedinca. Nema ni kraljeva i kraljica? Zaista ih i nema ali zato ima modernih aristokrata, malih političara sa velikim rečima i još manjim ljudima koji ih bez pogovora prate. Možda čovek više nema ograničenja u tom smislu da može slobodno da se kreće i da pristupi svim informacijama kojima želi da pristupi, ali je država ta koja ga od njegovog rođenja uči da ne traga, da ne pita, da ne traži već da samo ćuti(!), da radi ''od devet do pet'' i da tako uči svoju decu. Normalnog višeg nema jer više i ne znamo šta je normalno. Kompas je davno izgubljen ako smo ga ikada i imali. Na kraju je ostalo samo pitanje, da li je apsolutizam ikada i prestao da postoji ili smo se samo zavarali rečima da nam je sada bolje i da su se stvari promenile?